Награда „Милош Н. Ђурић”

Годишња награда за најбољи превод на српски језик дела из области поезије, прозе и хуманистике, основана 1968. у част једног од оснивача УКПС, класичара и хуманисте, професора Милоша Н. Ђурића. Досадашњи добитници су најугледнији посленици у струци. Жири , сачињен од 5 чланова, уручује награду (која се састоји од повеље и новчаног дела) на свечаности 7. децембра сваке године.

Сви добитници:

• 2023 – Наталија Џакић – Клаудије Птолемеј, Математички систем (Алмагест)
• 2023 – Јасмина Јовановић – Георги Господинов, Временско склониште
• 2023 – Никола Матић – Оушн Вуонг, Ноћно небо са излазним ранама
• 2022 – Дејан Ацовић – Тит Макције Плаут, Седам комедија
• 2022 – Сретен Стојановић – Хосе Ортега и Гасет, Социолошки списи
• 2022 – Жељко Донић – Антонио Маћадо, Соријска поља и друге песме
• 2021 – Маја Анастасијевић – Регина Шер, Бог станује у Ведингу
• 2021 – Марина Адамовић Kуленовић – Kрис Викам, Наслеђе Рима. Европа и Медитеран 400 – 1000
• 2021 – Владимир Д. Јанковић – Џ. Р. Р. Толкин, Берен и Лутијена
• 2020 – Весна Стаменковић – Хесус Караско, Земља коју газимо
• 2020 – Иван Антић – Дане Зајц, Доле, доле
• 2019 – Марко Чудић – Ласло Краснохоркај, Иде свет
• 2019 – Љиљана Николић – Едгар Винд, Паганске мистерије у ренесанси
• 2019 – Мила Гавриловић – Ана Свиршчињска, Ја сам жена
• 2018 – Зоран Скробановић – Хан Шаогунг, Речник места
• 2018 – Мира Жиберини – Умберто Галимберти, Митови нашег времена
• 2018 – Павле Рак – Бране Сенегачник, Тишина и друге песме
• 2017 – Сања Карановић – Томас Бернхард, Коректура
• 2017 – Оља Петронић – Пјер Адо, Унутрашња тврђава
• 2017 – Владимир Бошковић – Одисеј Елитис, Достојно јест
• 2016 – Тамина Шоп – Антонио Лобо Антунеш, Приручник за инквизиторе
• 2016 – Татјана Ђурин – Гргур Турски, Историја Франака
• 2016 – Стеван Тонтић – Петер Хухел, Теофрастов врт
• 2015 – Радош Косовић – Мерете Линстрем, Дани у повести тишине
• 2015 – Ален Бешић – Тони Хогланд, Немој рећи никоме
• 2015 – Мирјана Миочиновић – Жан-Пјер Саразак, Поетика модерне драме
• 2014 – Мелита Лого Милутиновић – Жером Ферари, Беседа о паду Рима
• 2014 – Марјанца Пакиж – Публије Вергилије Марон, Енеида
• 2014 – Зорислав Паунковић, Јуриј Лотман и Јуриј Цивјан, Дијалог са екраном
• 2013 – Српко Лештарић – Нагиб Махфуз, Деца наше улице
• 2013 – Мирјана Грбић – Михаил Бахтин, Естетика језичког стваралаштва
• 2012 – Љубинка Милинчић – Михаил Шишкин, Писмовник
• 2012 – Бојан Белић – Вилијам Блејк, Острво на месецу
• 2012 – Иван Вуковић – Рене Декарт, Метафизичке медитације
• 2011 – Мирела Радосављевић и Александар Леви – Умберта Еко, Прашко гробље
• 2011 – Драган Пурешић – Поезија енглеског романтизма
• 2011 – Живојин Бата Кара-Пешић – Ендрју Бенџамин, Филозофија архитектуре
• 2010 – Ђорђе Томић – Вилијам Бароуз, Градови црвене ноћи
• 2010 – Никола Бертолино – Виктор Иго, Бог
• 2010 – Мирослава Смиљанић-Спасић – Марион Вудман, Порок савршености
• 2009 – Споменка Крајчевић – Винфрид Георг Зебалд, Аустерлиц
• 2009 – Дејан Илић – Филип Жакоте, Кукувија неук
• 2008 – Милан Брдар – Талкот Парсонс, Друштвени систем и други огледи
• 2008 – Душко Паунковић – Константин Леонтјев: Подлипке, У завичају, Други брак
• 2008 – Милана Пилетић – Микеланђело Буонароти: Уживам у сну, у камену више
• 2008 – Дринка Гојковић – Харолд Вајнрих, Лета: уметност и критика заборава
• 2007 – Ана Србиновић – Итало Калвино, Наши преци
• 2007 – Петру Крду – Никита Станеску, Муња и хладноћа
• 2007 – Неда Николић Бобић – Јосиф Бродски, Туга и разум
• 2006 – Слободан Благојевић – Аристотел, Физика
• 2005 – Веселин Костић – Кетрин Вердери, Шта је био социјализам и шта долази после њега?
• 2004 – Ана Моралић – Жан Руо, Поља части; Иван Пановић – Орхан Памук, Нови живот
• 2004 – Драгиња Рамадански – Александар Генис, Сточићу, постави се
• 2003 – Аријана Божовић – Ијан Макјуан, Искупљење
• 2003 – Слободанка Глишић – Стенли Коен, Стање порицања
• 2002 – Арпад Вицко – Ђерђ Конрад, Мелинда и Драгоман
• 2002 – Душко Паунковић – Владислав Ходасевич, Путем зрна
• 2002 – Александра Бајазетов-Вучен – Алаида Асман, Рад на националном памћењу
• 2001 – Љубица Росић – Кшиштоф Кјешловски и Кшиштоф Пјесјевич, Десет Божјих заповести
• 2001 – Јован Христић – Рене Шар, Бес и тајанство
• 2001 – Биљана Буквић – Мануел де Фаља, Записи о музици и музичарима; Александра Манчић – Мигел де Молинос, Духовни водич
• 2000 – Новица Антић – Гвоздени век: савремена руска драма
• 2000 – Вера Хорват – Виктор Соснора, Повратак мору
• 1999 – Божидар Зец – Мартин Хајдегер, Предавања и расправе
• 1999 – Миодраг Сибиновић – Ана Ахматова, Песме, поеме и есеји
• 1999 – Борислав Радовић – Оноре де Балзак, Луј Ламбер
• 1998 – Славица Милетић – Жил Делез и Феликс Гатари, Кафка
• 1998 – Ирена Грицкат – Из поезије руског 19. века
• 1997 – Јелена Новаковић – Жорж Димезил, Древна римска религија; Ана А. Јовановић – Мишел Фуко: Надзирати и кажњавати
• 1997 – Радмила Мечанин – Сергеј Довлатов, Кофер. Странкиња; Ивана Пауновић и Зоран Пауновић – Вилијам Тревор, Фелисијино путовање
• 1996 – Мира Вуковић – Марсел Ремон и Жорж Пуле, Преписка 1950–1977
• 1996 – Јасмина Нешковић – Фернандо Песоа, Познати странац
• 1996 – Раша Секуловић – Исак Башевиц Сингер, Замак; Салман Рушди, Мавров последњи уздах
• 1995 – Перо Мужијевић – Бенедето Кроче, Поезија: увод у критику и историју поезије и литературе
• 1995 – Радослав Миросављев – Кад речи процветају
• 1995 – Лидија Суботин – Александар Битов, Пушкински дом; Елизабет Васиљевић – Умберто Еко: Острво дана пређашњег
• 1994 – Светлана Стојановић – Жан Пијаже, Увод у генетичку епистемологију; Сава Бабић – Бела Хамваш: Сциентиа сацра
• 1994 – Владимир Пиштало – Чарлс Симић, Хотел Несаница
• 1994 – Ивана Ђорђевић – Џулијан Барнс, Историја света у 10½ поглавља
• 1993 – Јелена Стакић – Жил Липовецки, Царство пролазног; Жак Брил, Лилит или мрачна мајка
• 1993 – Срба Митровић – Антологија енглеске поезије 1945–1990
• 1992 – Владимир Јагличић – Николај Гумиљов, Ломача
• 1992 – Гордана Б. Тодоровић – Казуо Ишигуро, Сликар пролазног света
• 1991 – Тодор Тошић – Антологија енглеских и шкотских народних балада
• 1991 – Томислав Бекић – Томас Ман, Јосиф и његова браћа
• 1990 – Милица Николић – Марина Цветајева, Песме и поеме
• 1990 – Мирјана Вукмировић – Блез Сандрар, Из целог света у срце света
• 1989 – Милован Ђилас – Џон Милтон, Изгубљени рај
• 1989 – Дринка Гојковић – Георг Бихнер, Целокупна дела
• 1988 – Марија Митровић – Дане Зајц, Заклињања
• 1988 – Иван Димић – Клод Симон, Георгике
• 1987 – Кринка Видаковић-Петров – Рафаел Алберти, Изабране песме
• 1987 – Југана Стојановић – Дино Буцати, Једна љубав
• 1986 – Олга Кострешевић – Ернст Касирер, Филозофија симболичких облика
• 1986 – Бранислав Прелевић – Октавио Паз, Химна међу рушевинама
• 1985 – Адам Пуслојић – Никита Станеску, Једино мој живот
• 1985 – Глигорије Ерњаковић – Феликс Каниц, Србија, земља и становништво – од римског доба до краја 19. века
• 1984 – Миливоје Јовановић – Борис Пиљњак, Санкт Петербург и друге приче
• 1984 – Борис Хлебец – Џефри Чосер, Кантерберијске приче
• 1983 – Еуген Вербер – Кумрански рукописи
• 1983 – Радивоје Константиновић – Хорхе Луис Борхес, Изабране песме
• 1982 – Светозар Игњачевић – Мари Кригер, Теорија критике
• 1982 – Славољуб Ђинђић – Књига деде Коркута
• 1981 – Петар Митропан – В. Г. Корољенко, Историја мог савременика
• 1979 – Ксенија Марицки-Гађански – Антологија савремене грчке поезије
• 1979 – Радмила Шалабалић – Аристофан, Жабе
• 1978 – Јелена Јелић и Бранко Јелић – Жан Дивињо, Социологија позоришта
• 1978 – Иван В. Лалић – Т. С. Елиот, Изабране песме
• 1977 – Роксанда Његуш – Цирил Злобец, Крас
• 1977 – Александар-Саша Петровић – Џон Апдајк, Парови
• 1976 – Стеван Раичковић – Словенске риме
• 1976 – Душан Милачић – Стендал, Записи једног путника
• 1975 – Ерос Секви – Васко Попа, Песме (италијански)
• 1975 – Иванка Павловић – Маргерит Јурсенар, Црна мена
• 1974 – Ранка Куић – Антологија енглеске романтичарске поезије
• 1974 – Иван Пудић – Песма о Нибелунзима
• 1973 – Никола Бертолино – Виктор Иго, Црна сунца
• 1973 – Албин Вилхар – Диоген Лаертије, Животи и мишљења истакнутих филозофа
• 1972 – Милован Данојлић – Јосиф Бродски, Станица у пустињи
• 1972 – Мира Лалић – Александар Солжењицин, Приповетке
• 1971 – Коља Мићевић – Стефан Маларме, Песме
• 1971 – Велимир Живојиновић Масука – Јохан Фридрих Шилер, Разбојници
• 1970 – Љиљана Црепајац – Тацит, Анали
• 1969 – Драгослав Андрић – Огден Неш, Штихови
• 1968 – Бранимир Живојиновић – Р. М. Рилке, Песме