Награда „Јован Максимовић”

Основали су је породица Јована Максимовића и Удружење књижевних преводилаца Србије 1976. године. Додељује се сваке друге године за најбољи превод руске књижевне прозе на српски језик. Уручује се на свечаној додели, и састоји се од повеље и новчаног износа које обезбеђује породица Јована Максимовића.

Сви добитници:

• 2025 – Милица Спасић и Ненад Спасић – Саша Соколов, Астрофобија (Академска књига)
• 2023 – Василиса Шљивар – Владимир Казаков, Од главе до звезда
• 2021 – Милан Вићић, Владимир Шаров, Некад и сад
• 2019 – Нада Петковић – Гузељ Јахина, Деца Волге
• 2017 – Дејан Михаиловић – Марк Алданов, Самоубиство
• 2015 – Душан Патић – Игор Сахновски, Човек који је знао све
• 2013 – Петар Буњак – Борис Акуњин, Ф. М.
• 2011 – Људмила Јоксимовић – Александар Мешчерјаков, Књига јапанских симбола
• 2009 – Новица Антић – Зборник најновије руске драме: Време кисеоника
• 2007 – Љубинка Милинчић – Михаил Шишкин, Вилина косица
• 2007 – Миодраг Сибиновић – Татјана Толстој, Кис
• 2005 – Соња Бојић – Борис Акуњин, Азазел и Борис Акуњин, Левијатан
• 2005 – Неда Николић Бобић – Људмила Улицка, Случај Кукоцки и Људмила Улицка, Провидне приче
• 2003 – Наталија Ненезић – Виктор Пељевин, Чапајев и празнина
• 2003 – Слободанка Драшкоци – Нина Берберова, Курзив је мој
• 2001 – Андреј Лаврик – И. Иљф и Е. Петров, Огледало живота
• 2001 – Мирјана Грбић – Александар Еткинд, Ерос немогућег
• 1999 – Зорислав Паунковић – Лидија Гинзбург, Записи; Покретање часописа Руски алманах
• 1999 – Вера Зоговић – Владимир Набоков, Венецијанка; Нина Берберова, Писци у емиграцији
• 1997 – Душко Паунковић – Људмила Петрушевска, Бесмртна љубав
• 1997 – Никола Николић – Иља Иљф и Евгениј Петров, Златно теле
• 1995 – Павле Д. Ивић – Николај Данилевски, Русија и Европа
• 1993 – Злата Коцић – Иван Буњин, Тавни дрвореди
• 1991 – Лидија Суботин – Васлиј Розанов, Осамљености; Павел Флоренски, Пакао
• 1989 – Радмила Мечанин – Саша Соколов, Школа за лудаке; Едуард Лимонов, То сам ја, Едичка
• 1987 – Бисерка Рајчић – Виктор Шкловски, Грађа и стил у Толстојевом „Рату и миру”
• 1987 – Нана Богдановић – Василиј Белов, Приповетке
• 1985 – Мира Лалић – Василиј Белов, Повечерје
• 1985 – Мила Стојнић – Александар Бели, Есеји
• 1983 – Олга Влатковић – Владимир Војнович, Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина
• 1983 – Миливоје Јовановић – Леонид Андрејев, Приповетке
• 1981 – Новица Петковић – Борис Успенски, Поетика композиције и семиотика иконе
• 1981 – Радован Матијашевић – Михаил Бахтин, Марксизам и филозофија језика
• 1979 – Ана Грдан-Терзић – Константин Паустовски, Златна ружа
• 1979 – Петар Вујичић – Марина Цветајева, Неовдашње вече
• 1977 – Милица Николић – Прва љубав, Приче