ПРЕДСЕДНИК УКПС ЗА „ВРЕМЕ“ О СМАЊЕЊУ БУЏЕТА ЗА КУЛТУРУ

Време, 23. фебруар 2025, 18:58, Соња Ћирић

Уместо да буде повећан, буџет културе је смањен

У време док радници у култури уз подршку студената протестују због најнижег буџета у региону, Влада Србије је донела решење којим га још више смањује. Не зна се у чију корист

У време док радници у култури уз подршку студената протестују због најнижег буџета у региону, Влада Србије је донела решење којим га још више смањује. Не зна се у чију корист

Влада Републике Србије донела је 6. фебруара Решење о преносу у Текућу буџетску резерву средстава за 2025. годину, којим је Министарству културе одузето 371.575.000,00 динара, без конкретних разлога за то и без образложења коме је намењен тај новац.

Све се то дешава у време великих протеста радника у култури којима се тражи повећање буџета на 1,5 одсто на републичком нивоу и 6 одсто на локалном нивоу.

Неки нови расходи и издаци

На поменутој седници Владе донете су одлуке и о одузимању новца и другим министарствима, установама, локалној самоуправи па чак у председнику државе, у укупној вредности од 8.651.293.000 динара „ради обезбеђивања недостајућих средстава потребних за финансирање расхода и издатака који нису били познати у поступку доношење Закона о буџету Републике Србије за 2025. годину“.

Ово Решење од 6. фебруара 2025. године потписао је председник Владе Милош Вучевић.

Подсетимо, Закон о буџету за ову годину донет је крајем новембра 2024. године, дакле пре само три месеца.

Није јасно који то расходи и издаци тада  нису били познати а због којих је сада било неопходно оволико одузимање новца, зашто Министарство финансија које креира државни буџет није знало за њих, и коме је тих 8,651.293.000 динара намењено.

Министарству културе на пример, од 17, 8 милијарди динара колико му је одређено у новембру, биће одузето 371.575.000,00 динара те ће тако ове године располагати са мање од 0,67 % колико му је првобитно било удељено из државног буџета.

Буџет је у култури смањен у готово свим сегментима, а највише новац намењен за унапређење капацитета културног сектора на локалном нивоу – 75.000,000 динара, за заштиту и презентацију манастира Манасија – 56.450,000 динара, па за издаваштво – 34 милиона динара, затим за истраживање, заштиту и очување нематеријалног и покретног културног наслеђа – 27.750, 000 динара, за филмску уметност – 20 милиона, и новац предвиђен за рад репрезентативних удружења у култури – 16.250,000 динара.

Репрезентативна удружења у култури

Од свих са списка којима је овим Владиним Решењем одузет новац, огласили су се једино 20 репрезентативних удружења у култури.

Њима је, а има их 34, у новембру Законом о буџету за 2025. годину издвојено 65.000.000,00 динара. Та и иначе недовољна сума, овим Решењем је умањена за 16.250.000,00 и сада износи 48.750.000,00 динара.

Душко Паунковић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, каже за портал „Времена“ да  „Влада Србије овим Решењем дерогира свој Закон о буџету за 2025. годину. Оно што свако од нас може здраворазумски  да закључи је да никакво решење не може да дерогира никакав закон зато што се закони стављају ван снаге само доношењем нових закона. Законом о бужету је буџет зацементиран док се не донесе његов ребаланс. Све ово говори да би требало испитати правне основе донетог Решења од 6. фебруара“.

Објашњава да је Министарство културе, које је као део Владе учествовало у гласању о Решењу, пристајањем да се области културе одузму четири процента из овогодишњег буџета, пристало и да оно само крши закон, а и да је репрезентативна удружења довело у ситуацију да крше закон.

3000 људи

Наиме, према Закону о Министарствима, Министарство културе треба да води рачуна о развоју и унапређењу културе и уметничког стваралаштва и да, између осталог, обезбеђује материјалну основу за делатности у свим подручјима културе.

„С друге стране, репрезентативна удружења су законом обавезна да испуњавају своје обавезе због чега су основана, па и да обављају све послове у вези са социјалним статусом око 3000 самосталних уметника и стручњака у култури Србије. Ако је и претходна сума, 65 милиона динара било премала, не разумем како да остварујемо своју законску обавезу са  48.750.000,00 динара. Питање је да ли Министарство културе зна да чланови наших удружења стварају најмање 60 процената целокупне културне и уметничке продукције у држави.“

Напомиње да овим одлукама неке ставке нису такнуте: за одржавање двора на Дедињу није узет ни један једини динар, а годишња ставка за то износи 77.000.000, 00 динара.

Такође, ово Решење Владе не предвиђа умањење административних трошкова самог Министарства културе, односно материјалних трошкова у које спадају плате запослених, путовања, награде, обнова опреме и друго. „Једини закључак је да је држави важније несметано функционисање Министарства од саме културе“, примећује Паунковић.

Чудно је и зашто је од свих манастира само Манасији смањен буџет. „Хиландар је остао недодирљив“, каже. Подсетимо да је недавно овом манастиру чак повећан овогодишњи буџет за 11 одсто у односу на прошлогодишњи.

Прерасподела

Једино могуће решење у овој ситуацији је, каже Паунковић, да Министарство направи прерасподелу средстава којима располаже. Искуство говори да се то неће десити, те је велико питање да ли ће Србија ове године имати културу.