ЕВРОПСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О КЊИЖЕВНОМ ПРЕВОЂЕЊУ, СТРАЗБУР 2-4 ОКТОБАР
Почетком октобра у Стразбуру, у згради Европског парламента, одржана је прва европска конференција о књижевном превођењу, на чијој је организацији ЦЕАТЛ марљиво радио већ дуже од годину дана. Већ сама чињеница да је ова конференција одржана баш на том месту, у светској престоници књиге 2024, као и да су је подржали и на њој учествовали представници Европског парламента, Савета Европе и УНЕСКО-а, довољно говори о томе колико је значајан утицај који ЦЕАТЛ има на перцепцију наше професије у важним институцијама Европе, на чему континуирано ради свих ових година.
Конференцију је на свечаном пријему у Павиљону Жозефин отворила председница ЦЕАТЛ-а, Франческа Новајра, заједно са Аном Мистлер, заменицом градоначелника Стразбура задуженом за уметност и културу, и Николасом Жоржесом, директором одсека за књиге и читање при француском Министарству културе и представник УНЕСКОвог програма Престоница књиге (за коју је Стразбур проглашен 2024. године). Програм је настављен разговором добитника Европске награде за књижевност 2023, Георгија Господинова, са својим преводиоцима.
Званични програм конференције трајао је два дана, у петак, 3. и суботу, 4. октобра, и одржан је у конференцијским салама зграде Европског парламента. Конференцију је, заједно са колегом Андреасом Јандлом, немачким делегатом у ЦЕАТЛ-у, водила делегаткиња УКПС, Весна Стаменковић. Присуствовало јој је преко три стотине учесника – књижевних преводилаца, писаца, уредника, издавача и представника културних институција из читаве Европе, а путем директног интернет преноса пратило ју је више од 1500 гледалаца.
Првог дана окупљенима су добродошлицу пожелели Мелани Хербах из Европског парламента, и Георг Хауслер из Европске комисије, а конференција је отпочела пооздравним говором списатељице Магде Хејдел о Путу преведене књиге. О томе какав је осећај бити превођени аутор, о чему ће бити речи и на овогодишњим Београдским преводилачким сусретима, разговарале су списатељциа Мелинда Нађ Абоњи и Тања Петрич, председница Словеначког удружења књижевних преводилаца. Након тога је представљен европски извештај пројекта подршке објављивању имена преводилаца на насловним странама књига, „Translators on the cover“.
Први панел био је посвећен представљању мрежа за повезивање и мобилност књижевних преводилаца, на којима су представници мрежа РЕЦИТ, ТРАДУКИ, ЕНЛИТ, ЦЕЛА и пројекта Архипелагос представили рад ових мрежа и могућности које оне нуде.
Следећи блок био је посвећен презентацији пројекта Креативне Европе, чији су представници говорили о томе какве врсте подршке и субвенција овај пројекат нуди књижевним преводиоцима, и као и о конкретним пројектима који су до сада добили подршку ове организације.
Послеподне је било издвојено за радионице за које су се учесници претходно пријавили, и на којима су се бавили питањима као што су подршка превођењу стране књижевности, целоживотно учење, програми Креативне Европе и како се на њих пријавити, затим инклузивност и диверзитет, језичка равноправност, књижевност за децу и превођење родно и расно осетљивог језика.
На последњем панелу првог дана конференције говорило се о добрим праксама у циљу повећања видљивости књижевних преводилаца и превођења у различитим фазама рада на књизи, а примере су давали издавачи, књижари, организатори фестивала и сајмова књига, као и сами преводиоци.
Други дан Европске конференције о књижевном превођењу започео је говором чланице Европског парламента, Дијане Рибе и Хинер, о будућности европског сектора књиге.
Трећи панел бавио се веома актуелном дебатом о књижевном превођењу и вештачкој интелигенцији, о чему је било речи на прошлогодишњим Међународним београдским преводилачким сусретима. Од стручњака смо чули на који начин функционише машинско превођење и у којој мери мора да се ослања на сталан прилив текстуалног материјала чији су аутори људи, затим шта о томе мисле издавачи и аутори, а књижевна преводитељка и делегаткиња ЦЕАТЛ-а из Хрватске, Ела Варошанец, указала нам је својим узбудљивим излагањем на то какве последице злоупотреба машинских превода може имати како по нашу професију, тако и по будућност књижевног превођења и квалитета преводне књижевности уопште.
Четврти панел бавио се економском страном књижевног превођења и циркулације књижевних дела, и тиме како боље упознати тржишта и прилике за добијање субвенција за подстицај књижевног превођења.
Последњег дана Конференције свој рад су представила још два Удружења са којима је ЦЕАТЛ потписао меморандум о сарадњи, а то су АВТЕ, Удружење аудио-визуалних преводилаца Европе, и ФИТ, Међународна федерација преводилаца.
На последњем, петом панелу Европске конференције о књижевном превођењу, под називом „Преводилаштво и издаваштво као политички чин“, говорило се о Европи и слободи говора у 21. веку, а учесници овог панела скренули су пажњу на то како у сваком тренутку негде на свету постоје забрањене књиге. Након презентације представника међународног ПЕН-а, Јоргена Кристијана Винда Нилсена, учесници панела осврнули су се и на претходну тему и проблем могуће потребе за редефинисањем појма слободе говора на пољу књижевности у времену вештачке интелигенције.
Конференцију су затвориле председница ЦЕАТЛ-а, Франческа Новајра, председница Одбора за организацију конференције, Сесил Денијар, и представник УНЕСКО-а, Пабло Гвајасамин. Читава конференција могла се пратити уживо преко интернета на сајту ЦЕАТЛ-а, на коме ће ускоро бити постављени видео-снимци свих излагања.
