Удружење књижевних
преводилаца Србије
преводилаца Србије
репрезентативно удружење у култури
Секретаријат ће у четвртак, 12. марта 2025. са странкама радити онлајн. Када Удружење ради онлајн, чланови могу позивати Секретаријат на број 065 877 889 1 и слати дописе на ukps@ukps.rs . Удружење је летос увело мобилну телефонску линију. Два фиксна броја су и даље у употреби. Сви телефонски бројеви налазе се на сајту Удружења.
Секретаријат ће у четвртак, 12. марта 2025. са странкама радити онлајн. Када Удружење ради онлајн, чланови могу позивати Секретаријат на број 065 877 889 1 и слати дописе на ukps@ukps.rs . Удружење је летос увело мобилну телефонску линију. Два фиксна броја су и даље у употреби. Сви телефонски бројеви налазе се на сајту Удружења.
Link ka postuСекретаријат ће у четвртак, 27. фебруара 2025. са странкама радити онлајн. Када Удружење ради онлајн, чланови могу позивати Секретаријат на број 065 877 889 1 и слати дописе на ukps@ukps.rs . Удружење је летос увело мобилну телефонску линију. Два фиксна броја су и даље у употреби. Сви телефонски бројеви налазе се на сајту Удружења.
Секретаријат ће у четвртак, 27. фебруара 2025. са странкама радити онлајн. Када Удружење ради онлајн, чланови могу позивати Секретаријат на број 065 877 889 1 и слати дописе на ukps@ukps.rs . Удружење је летос увело мобилну телефонску линију. Два фиксна броја су и даље у употреби. Сви телефонски бројеви налазе се на сајту Удружења.
Link ka postuУдружење књижевних преводилаца Србије репрезентативно удружење у култури, обавештава књижевне преводиоце чланове УКПС, као и оне који нису чланови УКПС да је 26. 02. 2025. расписан конкурс Министарства културе за доделу признања за врхунски допринос националној култури Србије, односно култури националних мањина. Вест о расписивању конкурса објављена је у листу Политика 26.02.2025. Текст конкурса објављен […]
Удружење књижевних преводилаца Србије репрезентативно удружење у култури, обавештава књижевне преводиоце чланове УКПС, као и оне који нису чланови УКПС да је 26. 02. 2025. расписан конкурс Министарства културе за доделу признања за врхунски допринос националној култури Србије, односно култури националних мањина. Вест о расписивању конкурса објављена је у листу Политика 26.02.2025. Текст конкурса објављен је на интернет страници Министарства културе. Конкурс траје до 28. марта 2025. године.
Књижевни преводилац који подноси пријаву за доделу Признања мора да буде „држављанин Републике Србије, да је остварио право на пензију, да је допринео развоју културних вредности у Републици Србији, односно њеној међународној афирмацији, да је добитник најзначајнијих награда и признања сходно листи коју утврђују репрезентативна удружења, свако за своје подручје културе, да има образложену оцену вредности доприноса у области културе у подручјима културе за коју се додељује Признање, коју дају уметничка и струковна удружења, установе културе, те образовне и научне установе“.
Пријаве се могу доставити Удружењу књижевних преводилаца до 20. марта 2025. године у електронском облику на адресу ukps@ukps.rs , или физички понедељком и уторком од 12.00 до 14.00, Секретаријату УКПС.
Пријава треба да садржи кратку биографију кандидата, образложену оцену вредности доприноса у области културе (коју уметник треба да добије од установе културе, образовне, научне установе, уметничког или струковног удружења – али не од Удружења књижевних преводилаца Србије) и списак награда и признања (треба приложити фотокопије награда или признања или потврде о њиховом добијању).
Између 20. и 24. марта 2025. Управни одбори двају удружења која имају статус репрезентативног удружења за подручје књижевног преводилаштва – УКПС-а и ПЕН центра – размотриће приспеле пријаве и усвојиће образложени предлог за доделу Признања, који ће бити достављен Министарству. За свако подручје културе репрезентативна удружења могу да у току једне године предложе највише три уметника, односно стручњака у култури.
У тексту Конкурса стоји да ће се „благовременим сматрати искључиво предлози поднети у наведеном року“, као и да ће „неблаговремене и недопуштене пријаве бити одбачене“.
Текст Конкурса налази се на званичној интернет страници Министарства културе.
У наставку доносимо Критеријуме за доделу Признања, које су УКПС и ПЕН центар пре три године донели на позив Министарства културе и информисања и званично доставили Министарству.
Link ka postuВреме, 23. фебруар 2025, 18:58, Соња Ћирић Уместо да буде повећан, буџет културе је смањен У време док радници у култури уз подршку студената протестују због најнижег буџета у региону, Влада Србије је донела решење којим га још више смањује. Не зна се у чију корист У време док радници у култури уз подршку студената […]
Време, 23. фебруар 2025, 18:58, Соња Ћирић
Уместо да буде повећан, буџет културе је смањен
У време док радници у култури уз подршку студената протестују због најнижег буџета у региону, Влада Србије је донела решење којим га још више смањује. Не зна се у чију корист
У време док радници у култури уз подршку студената протестују због најнижег буџета у региону, Влада Србије је донела решење којим га још више смањује. Не зна се у чију корист
Влада Републике Србије донела је 6. фебруара Решење о преносу у Текућу буџетску резерву средстава за 2025. годину, којим је Министарству културе одузето 371.575.000,00 динара, без конкретних разлога за то и без образложења коме је намењен тај новац.
Све се то дешава у време великих протеста радника у култури којима се тражи повећање буџета на 1,5 одсто на републичком нивоу и 6 одсто на локалном нивоу.
Неки нови расходи и издаци
На поменутој седници Владе донете су одлуке и о одузимању новца и другим министарствима, установама, локалној самоуправи па чак у председнику државе, у укупној вредности од 8.651.293.000 динара „ради обезбеђивања недостајућих средстава потребних за финансирање расхода и издатака који нису били познати у поступку доношење Закона о буџету Републике Србије за 2025. годину“.
Ово Решење од 6. фебруара 2025. године потписао је председник Владе Милош Вучевић.
Подсетимо, Закон о буџету за ову годину донет је крајем новембра 2024. године, дакле пре само три месеца.
Није јасно који то расходи и издаци тада нису били познати а због којих је сада било неопходно оволико одузимање новца, зашто Министарство финансија које креира државни буџет није знало за њих, и коме је тих 8,651.293.000 динара намењено.
Министарству културе на пример, од 17, 8 милијарди динара колико му је одређено у новембру, биће одузето 371.575.000,00 динара те ће тако ове године располагати са мање од 0,67 % колико му је првобитно било удељено из државног буџета.
Буџет је у култури смањен у готово свим сегментима, а највише новац намењен за унапређење капацитета културног сектора на локалном нивоу – 75.000,000 динара, за заштиту и презентацију манастира Манасија – 56.450,000 динара, па за издаваштво – 34 милиона динара, затим за истраживање, заштиту и очување нематеријалног и покретног културног наслеђа – 27.750, 000 динара, за филмску уметност – 20 милиона, и новац предвиђен за рад репрезентативних удружења у култури – 16.250,000 динара.
Репрезентативна удружења у култури
Од свих са списка којима је овим Владиним Решењем одузет новац, огласили су се једино 20 репрезентативних удружења у култури.
Њима је, а има их 34, у новембру Законом о буџету за 2025. годину издвојено 65.000.000,00 динара. Та и иначе недовољна сума, овим Решењем је умањена за 16.250.000,00 и сада износи 48.750.000,00 динара.
Душко Паунковић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, каже за портал „Времена“ да „Влада Србије овим Решењем дерогира свој Закон о буџету за 2025. годину. Оно што свако од нас може здраворазумски да закључи је да никакво решење не може да дерогира никакав закон зато што се закони стављају ван снаге само доношењем нових закона. Законом о бужету је буџет зацементиран док се не донесе његов ребаланс. Све ово говори да би требало испитати правне основе донетог Решења од 6. фебруара“.
Објашњава да је Министарство културе, које је као део Владе учествовало у гласању о Решењу, пристајањем да се области културе одузму четири процента из овогодишњег буџета, пристало и да оно само крши закон, а и да је репрезентативна удружења довело у ситуацију да крше закон.
3000 људи
Наиме, према Закону о Министарствима, Министарство културе треба да води рачуна о развоју и унапређењу културе и уметничког стваралаштва и да, између осталог, обезбеђује материјалну основу за делатности у свим подручјима културе.
„С друге стране, репрезентативна удружења су законом обавезна да испуњавају своје обавезе због чега су основана, па и да обављају све послове у вези са социјалним статусом око 3000 самосталних уметника и стручњака у култури Србије. Ако је и претходна сума, 65 милиона динара било премала, не разумем како да остварујемо своју законску обавезу са 48.750.000,00 динара. Питање је да ли Министарство културе зна да чланови наших удружења стварају најмање 60 процената целокупне културне и уметничке продукције у држави.“
Напомиње да овим одлукама неке ставке нису такнуте: за одржавање двора на Дедињу није узет ни један једини динар, а годишња ставка за то износи 77.000.000, 00 динара.
Такође, ово Решење Владе не предвиђа умањење административних трошкова самог Министарства културе, односно материјалних трошкова у које спадају плате запослених, путовања, награде, обнова опреме и друго. „Једини закључак је да је држави важније несметано функционисање Министарства од саме културе“, примећује Паунковић.
Чудно је и зашто је од свих манастира само Манасији смањен буџет. „Хиландар је остао недодирљив“, каже. Подсетимо да је недавно овом манастиру чак повећан овогодишњи буџет за 11 одсто у односу на прошлогодишњи.
Прерасподела
Једино могуће решење у овој ситуацији је, каже Паунковић, да Министарство направи прерасподелу средстава којима располаже. Искуство говори да се то неће десити, те је велико питање да ли ће Србија ове године имати културу.
Link ka postuДушко Паунковић за Данас: Режимско уништавање културе завршиће се или тоталном блокадом културног живота, или принудним затварањем културних установа или удружења Најлакше је узети од културе, то је наизглед најмање утицајна група, и не знам шта се мисли постићи Решењем Владе од 6. фебруара, којим се из мизерног буџета за културу додатно одузима новац, али […]
Душко Паунковић за Данас:
Режимско уништавање културе завршиће се или тоталном блокадом културног живота, или принудним затварањем културних установа или удружења
Најлакше је узети од културе, то је наизглед најмање утицајна група, и не знам шта се мисли постићи Решењем Владе од 6. фебруара, којим се из мизерног буџета за културу додатно одузима новац, али свакако ништа добро из овога не може произаћи – каже за Данас Душко Паунковић.
Један од наших најцењенијих књижевних преводилаца, председник Удружења књижевних преводилаца Србије (УКПС), које је потписник заједничког саопштења против ове одлуке са још близу 20 репрезентативних удружења културе, наводи и низ „необјашњивих“ разлога због чега је култура опет добила шамар.
– Под благословом Министарства кутуре , Влада је од 0,67 одсто средстава из буџета намењених за ову годину, сада узела 4 одсто, или 371.575.000,00 динара. Узимала је и од неких других ресора, наравно, не баш од свих, имамо и неке којима буџет није такнут. Ово што је узето од културе иде, цитирам, за „потребе које нису биле познате у време доношења Закона о буџету за 2025.“ Значи, узима се, а не каже се за шта, и процентуално, опет се од културе узима највише – објашњава Паунковић.
Према његовим речима, он нема баш оптимистичну слику о томе како ће се мат позиција у којој се култура налази даље разрешавати, јер се ова нова рестрикција дешава у јеку протеста културних радница, радника и уметника којим се тражи повећање срамно малог буџета за културу на 1,5 одсто на републичком нивоу и 6 одсто на локалном нивоу.
– Очигледно је да се наставља пракса системског и систематског уништавања културе из, наравно, „нејасних“ разлога, можемо да нагађамо али јасне одговоре ипак немамо. А све ће се то, по свој прилици, завршити или неком тоталном блокадом целокупног културног живота, или пак принудним затварањем културних установа или удружења.
Сама идеја да је култура најнебитнија у једној земљи је одраз дубоког, цивилизацијског неразумевања кутуре, неразумевања културе као суштинског елемента цивилизације. Економија је, на крају крајева, део културе, прво се развија култура, а онда се тек развијају друштвени системи. Значи, кутура је основ на којем све почива.
Они који данас одлучују шта су приоритети наше земље, или не разумеју шта је култура, или једноставно то не знају, па им неко мора рећи. И све ово што се сада дешава јесте покушај да се то да до знања онима који још можда могу да поправе свој положај тиме што ће нешто променити на том плану – истиче Паунковић.
Он наводи и друге „необјашњиве“ потезе власти, то што је, рецимо, Решењем Владе од 6. фебруара из буџета намењеног Министарству здравља, такође под благословом овог ресора и његовог министра, узето 900.000.000, 00 динара који су били намењени за опрему болница.
– Извршена је једна потпуно суманута прерасподела средстава. Као људи из културе ми не можемо сада да говоримо и шта је урађено болницама, али је то заиста драстично. При том, овим одлукама неке ставке нису такнуте. Врло је „занимљиво“, на пример, да за одржавање двора на Дедињу, чији је правно-имовински статус нејасан, и који фактички служи за становање приватних лица, није узет ни један једини динар, а годишња ставка за то износи 77.000.000, 00 динара, као да се сваке године реновира цео дворски комплекс.
Као што је „занимљиво“ да ово Решење Владе о преносу буџетских средстава намењених култури у „резерву“ не предвиђа умањење административних трошкова самог Министарства културе, односно материјалних трошкова у које спадају плате запослених, путовања, награде, обнова опреме и друго. Дакле, несметано функционисање органа који треба да обезбеђује средства и услове за функционисање културе, важније је од саме културе – објашњава Паунковић.
Безобзирним демонстрирањем бахатости према одређеним делатностима за које је задужено, Министарство културе, подсећања ради, крши Закон о Министарствима који јасно одређује да „треба да води рачуна о развоју и унапређењу културе и уметничког стваралаштва и да, између осталог, обезбеђује материјалну основу за делатности у свим подручјима културе“.
Али, очигледно је да Министарство културе у Решењу Владе којим се одузимају средства из буџета намењена култури не види никакву колизију са својим законским обавезама, или да пак не сматра те обавезе довољно важним да би се супротставило доношењу ове одлуке.
А одлив од 371.575.000,00 динара додатно ће уздрмати већ иначе угрожену и осиромашену културну сцену, посебно ону независну, и рад реперезентативних удружења у култури, која обављају све послове у вези са социјалним статусом око 3.000 самосталних уметника и стручњака у култури, колико их има у Србији.
Од евиденције лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у култури, односно самосталних уметника, стручњака у култури, сарадника и извођача културних програма, до бриге о њиховом социјалном статусу.
Свакако треба поменути, ако Министарство културе „заборавља“ тај податак, да самостални уметници, из свих подручја културе, стварају у најмању руку 60 процената целокупне културне и уметничке продукције у Србији. Упркос томе, оно не види никакву сметњу да се одузму средства за ове незамењиве културне ствараоце и репрезентативна удружења која их окупљају.
Фотографија: Зорислав Паунковић
Данас, Р. Радосављевић 22.02.2025. 22:53
Link ka postuПолитика 20.02.2025. Слободан Стојићевић Шехерезада проговорила српски Српко Лештарић већ две године са арапског преводи најславнији светски приповедни зборник, капитално дело „Хиљаду и једна ноћ” Шехерезада ће први пут, откако је зачарала Шахријара, проговорити српски. Може се очекивати за највише три године. Тако каже онај који је обучава овом нашем лепом језику, а име му […]
Политика 20.02.2025. Слободан Стојићевић
Шехерезада проговорила српски
Српко Лештарић већ две године са арапског преводи најславнији светски приповедни зборник, капитално дело „Хиљаду и једна ноћ”
Шехерезада ће први пут, откако је зачарала Шахријара, проговорити српски. Може се очекивати за највише три године. Тако каже онај који је обучава овом нашем лепом језику, а име му је Српко Лештарић.
Српко Лештарић (1949) гласовити преводилац са арапског, до сада је превео више од 40 књига. Његова званична биографија богата је резултатима упорног и доследног рада током више од седамдесет година па онај ко би хтео да има увид у то, може се распитати код свезналице „Википедије”, а још боље на https://www.srpkolestaric.com. А ја ћу овде овлаш да испричам део његове биографије који се тамо не може наћи, иако је намера овог текста превасходно да говори о његовом подухвату који је у току.
Када је био при крају студија, догодило се да се оженио и добио кћеркицу. Идући за својом визијом, кренуо је тада, са све бебом Александром и млађаном Гоцом, у Сирију. Вукла га је жеља да учи арапски на извору. Стигли су у Алеп и тако је почео, а временом…
Временом, догурао је да већ две године преводи капитално дело „Хиљаду и једна ноћ”. И све то о свом руву и круву.
Како је уопште дошао на идеју да се прихвати оваквог посла?
Установио је, каже, да су му дотадашњи преводи „Прича из 1001 ноћи” неубедљиви. Једини интегрални превод Марка Видојковића био је рађен према буквалном руском преводу, што је у прозним деловима још и пролазило захваљујући таленту и савесности преводиоца, али често херметични стихови стављали су га пред незаслужена искушења. Винавер је свој избор, сматра Српко, „превинавероводио” по већ прекомотном Мардрисовом француском преводу, па је цели текст сувише одступао од оригинала. Делимични преводи Бејтића и Коркута са арапског били су му превише зачињени бошњачко-исламском лексиком и реториком, а нису увек савесно ни пратили изворник.
– Кад ми је почетком деведесетих Ејуб Штитковац јавио да наш „класић” Есад Дураковић у Сарајеву ради на преводу „1001 ноћи”, понадао сам се да ћемо напокон добити превод достојан дела. Веровао сам у његов завичајни језик на којем је у студентским данима стварао сјајне песме у прози, да и не говоримо о компетенцији у арапском. Када се књига 1999. појавила, показало се да су моја очекивања била претерана. Није ми преостајало ништа друго до да се и сам огледам на том послу – каже Лештарић.
„Приче из 1001 ноћи” су почетком 18. века, у Галановом француском преводу, на јуриш освојиле Европу и сав културни свет. Тај први превод обухватио је 282 ноћи, плус неке додатне приче, укупно око 350 ноћи. Захваљујући неизмерној популарности „разиграног Оријента” до краја 19. века зборник је добио безброј нових превода, што с француског што с арапског, и нагурао на цигло хиљаду и једну ноћ да би пред западњачком логиком оправдао број из наслова који је, код Арапа, био пука метафора за мноштво. Данас знамо да је то постигнуто у трци за новцем, што грозничавим проналажењем нових, загубљених прича на арапском, што уз помоћ разних дописивања, кривотворења и измишљања нових прича и нових ноћи које су понекад настајале и превођењем на арапски с европских језика па подметане као оригиналне.
Двадесетак година Српко се премишљао, скупљао храброст, затим се три године припремао и опремао. Покуповао је и све штампане преводе до којих је дошао.
Код „1001 ноћи”, каже, прва је ствар да се преводилац определи за изворник, јер дело има више редакција, а чак ни у оним главним, које носе исто име, не носе све ноћи исте редне бројеве, нити садрже све исте приче. Махсин Мехди, рођени Багдађанин и професор на Харварду, посветио је живот циљу да размрси то излуђујуће клупко. Он је 1985. објавио до данас једино критичко издање најстаријег познатог изворника на народном језику из 14-15. века, дело које је данас незаобилазно, а није било у рукама ранијих преводилаца, осим два енглеска. Набавио је и то дело.
– Са осам збирки превода усмене прозе с источноарапских дијалеката у српску културу сам пренео главнину досад публикованих аутентичних арапских народних прича и сам пристојно упознао ту традицију. Остало је, дакле, још само да се упустим у рад на преводу оригиналног рукописа „Прича из 1001 ноћи”. То никако нисам могао ни смео заобићи, с тим да најпре преведем Мехдијеву редакцију, а онда и целу каирску, не испуштајући ни славне „сирочиће”, приче попут „Аладина и чаробне лампе”, „Алибабе и четрдесет разбојника” итд. У међувремену сам, између осталог, у „Мостовима”, у оквиру припрема за рад на зборнику, објавио и нови превод знаменитог Борхесовог есеја „Преводиоци Хиљаду и једне ноћи” – каже Српко.
И тако, рекло би се да је најтеже прошло. Али није.
– Арапски језик у „1001 ноћи” мени је добро познат и лак, нејасна места су ретка и досад су сва била решива, а за две године рада стигао сам близу половине. Проблеми су махом у стиховима, којих у „1001 ноћи” има на хиљаде, често из пера познатих класичних песника између шестог и 13. века. Није редак случај да се мора наћи цела поема аутора неког исечка (пре тога морате сами идентификовати песника и песму), да би се могло допрети до закучастих значења средњовековних арапских метафора и алегорија, без чега то не можете превести. То немилосрдно отима време. Осим тога, ја сам одлучио да типичне арапске парове стихова римујем, и то не на једном завршном слогу него на два, што такође тражи времена. Алтернатива је само слободни, невезани стих, али мени то у делу из арапског средњег века не би било по укусу – објашњава Српко Лештарић.
Оволики рад, знање, даровитост, немерљиви су. Неко је давно рекао (парафразирам): Откад је измишљен новац, свако тапшање по рамену изгубило је смисао. Ово потврђује и наш саговорник:
– Да, то је болно питање. Мада се из мојих новијих интервјуа могло сазнати да радим на овоме, нико од издавача није се ни нашалио да упита како посао напредује и треба ли ми шта. Сви би да добију „Приче из 1001 ноћи” на готово, без икаквих улагања, а још ако би могло и за јефтине паре… Видојковићевом сину није плаћен ни динар за кроатизовани превод његовог оца објављен у огромним тиражима, а ни колега Дураковић, чији херојски посао обављен у време најстрашније опсаде Сарајева није за 25 година удостојен ни једног јединог приказа у српској култури, није наплатио ни цвоњка за свој превод. А опет, нема сумње да ће, ко год хтедне да се лати објављивања „Прича из 1001 ноћи”, сместа поднети захтев Министарству културе за субвенцију која се даје за капиталне пројекте. Захтев подноси издавач. Зашто би он тада мислио на преводиоца, који је увек био, остаје и ваљда и треба да остане – монах?
(Фотографија: лична архива)
Link ka postuТри репрезентативна удружења из Француске 7 у Београду УКС, СКД и УКПС обратила су се 11. фебруара 2025. године званичним путем Министарству културе с позивом да потпише годишње уговоре са удружењима која према Закону о култури обављају поверени посао државу.Пошто нису добила одговор, предложила су свим репрезентативним удружењима у култури да издају заједничко саопштење поводом […]
Три репрезентативна удружења из Француске 7 у Београду УКС, СКД и УКПС обратила су се 11. фебруара 2025. године званичним путем Министарству културе с позивом да потпише годишње уговоре са удружењима која према Закону о култури обављају поверени посао државу.
Пошто нису добила одговор, предложила су свим репрезентативним удружењима у култури да издају заједничко саопштење поводом недавног смањења буџета за културу, односно доношења Решења о преносу буџетских средстава у текућу резерву, којим се дерогира Закон о буџету за 2025. годину.
На позив се одазвало деветнаест репрезентативних удружења, која су и потписала заједничко саопштење.
У наставку доносимо текст Саопштења.
МИНИСТАРСТВО ПРОТИВ КУЛТУРЕ
Министарство културе, према Закону о Министарствима, треба да води рачуна о развоју и унапређењу културе и уметничког стваралаштва и да, између осталог, обезбеђује материјалну основу за делатности у свим подручјима културе („Службени гласник РС”, бр. 72/12 и 76/13). Међутим, недавни чин Министарства културе указује на, у најмању руку, немар према сопственим обавезама утврђеним Законом, а можда чак и на свесно жртвовање интереса културе ради политичких циљева.
Влада Републике Србије је, наиме, 06. фебруара 2025. године донела Решење о преносу у Текућу буџетску резерву средстава утврђених Законом о буџету за 2025. годину, којим је Министарству културе одузето 371.575.000,00 динара. С обзиром на то да је Министарство културе део Владе Србије, те да је очигледно учествовало у доношењу Решења, можемо претпоставити да оно у оваквом умањењу буџета за културу не види никакву колизију са својим законским обавезама, или да пак не сматра те обавезе довољно важним да би се супротставило доношењу Решења које онемогућава њихово обављање.
Мизеран проценат који Министарство културе већ деценијама добија из буџета на овај начин је додатно смањен уз благослов или макар прећутно одобравање Министарства културе. Међу оштећенима овим дерогирањем Закона о буџету нашла су се и репрезентативна удружења у култури, која обављају поверени посао за Републику Србију, то јест воде евиденцију лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у култури, односно самосталних уметника, стручњака у култури, сарадника и извођача културних програма, и воде бригу о њиховом социјалном статусу.
Законом о буџету за 2025. годину било је предвиђено да за 34 репрезентативна удружења буде издвојена ионако недовољна сума од 65.000.000,00 динара. Решењем о преносу у буџетску резерву средства за финансирање поверених послова умањена су за 16.250.000,00 динара и сада износе 48.750.000,00, што је износ који су удружења добијала пре епидемије Ковида-19, а незванична инфлација на нивоу редовних трошкова је по свој прилици отад премашила 100 процената, што сви грађани знају на примеру сопственог домаћинства.
Подсећамо овом приликом да репрезентативна удружења у култури обављају све послове у вези са социјалним статусом око 3000 самосталних уметника и стручњака у култури, колико их има у Србији. Није згорег напоменути и то да самостални уметници (из свих подручја културе) стварају у најмању руку 60 процената целокупне културне и уметничке продукције у Републици Србији. Упркос томе, Министарство културе не види никакву сметњу у томе да своју бригу за ове незамењиве културне ствараоце и репрезентативна удружења која их окупљају финансира са 48.750.000,00 динара.
Узгред, Решење о преносу буџетских средстава у резерву не предвиђа умањење административних трошкова самог Министарства културе као органа власти, односно материјалних трошкова, у које спадају плате, путовања, награде, обнова опреме и друго.
Намеће се закључак да је несметано функционисање органа који треба да обезбеђује средства и услове за функционисање културе важније од саме културе. Репрезентативна удружења и овом приликом напомињу да је државна политика према култури већ деценијама недопустиво рестриктивна, а нове мере, којима се из оскудног буџета за културу издвајају процентуално највећи износи, узгред за нејасну намену, прете да ионако ивично стање у ком се налази целокупна култура претворе у безнадежно.
Репрезентативна удружења за подручје књижевности УКС, СКД и УКПС обратила су се 11. фебруара 2025. званичним путем Министарству културе с позивом да Министарство донесе Решење о финансирању поверених послова у складу са Законом о буџету за 2025. годину, пре него што је тај Закон дерогиран Решењем Владе, али до данас нису добила одговор. Због тога репрезентативна удружења, потписници овог саопштења, сматрају да треба упознати јавност с политиком Министарства културе према уметницима чија продукција чини 60 процената укупне уметничке продукције у Србији и према репрезентативним удружењима која воде социјалну бригу о њима.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ, РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ КОМПОЗИТОРА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
САВЕЗ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ВОЈВОДИНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
СРПСКИ ПЕН ЦЕНТАР РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ ФИЛМСКИХ ГЛУМАЦА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ КОМПОЗИТОРА ВОЈВОДИНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
САВЕЗ ДРАМСКИХ УМЕТНИКА ВОЈВОДИНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ МУЗИЧАРА ЏЕЗА, ЗАБАВНЕ И РОК МУЗИКЕ СРБИЈЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
БАЗААРТ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
НАЦИОНАЛНИ КОМИТЕТ ICOM СРБИЈА РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
УДРУЖЕЊЕ МУЗИЧКИХ УМЕТНИКА И ИЗВОЂАЧА ВОЈВОДИНЕ „ВОЈВОДИНА ТОН“ РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ У КУЛТУРИ
Link ka postuДа би ООРП исплатио својим члановима репрографска права, потребно је да сви чланови ООРП до 15.02.2024. доставе попуњен, потписан и скениран образац који се налази на крају овог текста. Наиме, за исплату репрографских права у 2023. години рачунају се године: 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023, то јест прошла година није обухваћена. Књиговодство ООРП је […]
Да би ООРП исплатио својим члановима репрографска права, потребно је да сви чланови ООРП до 15.02.2024. доставе попуњен, потписан и скениран образац који се налази на крају овог текста.
Наиме, за исплату репрографских права у 2023. години рачунају се године: 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023, то јест прошла година није обухваћена.
Књиговодство ООРП је грешком послало образац за следећу годину, а Удружење га је проследило члановима ООРП-а. Тако да следеће године чланови ООРП-а неће морати да га шаљу, и исплата ће се вршити на основу образаца које су доставили крајем 2024. године.
Међутим, да би добили тантијеме за 2023. годину, чланови ООРП-а морају да попуне образац који се налази на крају овог текста. Овај образац је потпунији од претходног и укључује и податак о статусу књижевног преводиоца.
Због тога је неопходно попунити овај образац, а не једноставно додати 2019. годину у претходни.
Попуњен, потписан и скениран Образац треба послати на адресу ukps@ukps.rs. Скенирање треба урадити на правом скенеру.
ООРП се извињава због грешке и настојаће да изврши исплату одмах по добијању ових нових образаца.
Link ka postuФирма Либрум је објавила конкурс за откуп превода и замолила је Удружење књижевних преводилаца Србије да обавести о томе своје чланове. Све потребне информације налазе се на линку https://librum.rs/konkurs-za-rukopis/otkup-prevoda-klasicne-knjizevnosti-i-beletristike/
Фирма Либрум је објавила конкурс за откуп превода и замолила је Удружење књижевних преводилаца Србије да обавести о томе своје чланове.
Све потребне информације налазе се на линку https://librum.rs/konkurs-za-rukopis/otkup-prevoda-klasicne-knjizevnosti-i-beletristike/
Link ka postuМеђу четири романа која су се нашла у најужем избору за НИН-ову награду жири у саставу Александар Јерков (председник), Младен Весковић, Адријана Марчетић, Тамара Митровић и Владимир Гвозден уврстио је роман „Лутам сад мртав светом” угледног члана УКПС Боривоја Герзића. Честитамо колеги Боривоју Герзићу на изузетном успеху!
Међу четири романа која су се нашла у најужем избору за НИН-ову награду жири у саставу Александар Јерков (председник), Младен Весковић, Адријана Марчетић, Тамара Митровић и Владимир Гвозден уврстио је роман „Лутам сад мртав светом” угледног члана УКПС Боривоја Герзића. Честитамо колеги Боривоју Герзићу на изузетном успеху!
Link ka postu