Удружење књижевних
преводилаца Србије
преводилаца Србије
репрезентативно удружење у култури
Напустила нас је, или нас и није напустила Сана Кнежевић, књижевна преводитељка, суптилна и префињена, чланица нашег Удружења, али и преводитељка која се, тако женствена каква је била, мушки упуштала и у друге оне преводилачке задатке, који изискују концизност, брзину, смелост, спремност на то да се на вас и наљути неко ко тражи само беспрекорност, […]
Напустила нас је, или нас и није напустила Сана Кнежевић, књижевна преводитељка, суптилна и префињена, чланица нашег Удружења, али и преводитељка која се, тако женствена каква је била, мушки упуштала и у друге оне преводилачке задатке, који изискују концизност, брзину, смелост, спремност на то да се на вас и наљути неко ко тражи само беспрекорност, тачност и сурову професионалност. Постала је сада и преводитељка између светова. Дивно једно биће, импресивна жена, балерина која је на рањавим али снажним прстима плесала по срчи и шуту овог света. Нека је покој њеној души, која ће, ма где била, увек бити и овде, уз нас.
Преводитељка енглеске књижевности, чланица УКПС, сахрањена је 25. априла на београдском гробљу Лешће.
Владимир Д. Јанковић
Link ka postuНаграда града Београда деспот Стефан Лазаревић за област књижевност и књижевно преводилаштво додељена је члану УКПС Бојану Савићу Остојићу за превод дела Емила Сиорана „Свеске (1957-1972)“, које је објавио Службени гласник. Фотографија: Сања Недељковић
Награда града Београда деспот Стефан Лазаревић за област књижевност и књижевно преводилаштво додељена је члану УКПС Бојану Савићу Остојићу за превод дела Емила Сиорана „Свеске (1957-1972)“, које је објавио Службени гласник.
Фотографија: Сања Недељковић
Link ka postuНа свечаности поводом педесетогодишњице Награде „Јован Максимовић“ направљена је заједничка фотографија потомака Јована Максимовића и добитника Награде „Јован Максимовић“ Сликао: Милан Косановић
На свечаности поводом педесетогодишњице Награде „Јован Максимовић“ направљена је заједничка фотографија потомака Јована Максимовића и добитника Награде „Јован Максимовић“
Сликао: Милан Косановић
Link ka postuСвечаност поводом педесет година од установљења књижевнопреводилачке награде „Јован Максимовић“, која се сваке друге године додељује за најбоље преводе књижевне прозе и поезије са руског на српски језик, одржана је 8. априла 2026. године у просторијама Удружења књижевних преводилаца Србије репрезентативног удружења у култури у Француској 7 у Београду. Пола века је протекло откако су […]
Свечаност поводом педесет година од установљења књижевнопреводилачке награде „Јован Максимовић“, која се сваке друге године додељује за најбоље преводе књижевне прозе и поезије са руског на српски језик, одржана је 8. априла 2026. године у просторијама Удружења књижевних преводилаца Србије репрезентативног удружења у култури у Француској 7 у Београду.
Пола века је протекло откако су наследници Јована Максимовића (1864–1955), професора, филолога и књижевног преводиоца, у сарадњи с Удружењем књижевних преводилаца Србије утемељили признање које носи име плодног ствараоца захваљујући коме су до српске и југословенске читалачке публике стигла дела великана руске литературе Николаја Васиљевича Гогоља, Фјодора Михаиловича Достојевског, Лава Николајевича Толстоја, Антона Павловича Чехова, Сергеја Ивановича Тургењева… Осим са руског, Максимовић је преводио и са старогрчког и латинског, као и са немачког језика.
Лепо вече у Француској 7 оплеменили су ученици Музичке школе „Станислав Бинички“, који су одржали концерт за памћење. Као солисти наступили су Маша Корица (флаута), Зоја Љубав Фајндовић (гитара), Дамјан Иваз (кларинет), Вук Ћалдовић (гитара), Андрија Милутиновић (хармоника), Дарио Шајић (виолина) и Клара Андрић (флаута).
Окупљене је поздравио Душко Паунковић, председник УКПС, који је говорио о Максимовићевом животу и делу, а присутнима се обратио и представник породице Јована Максимовића Милан Косановић, који је искористио прилику да каже нешто више о свом претку и његовој баштини, као и да захвали Удружењу књижевних преводилаца Србије на већ полувековној успешној сарадњи.
Владимир Д. Јанковић
Фотографије: Маријана Дујовић, Талис Косановић и Милан Косановић
Дарио Шајић, ученик МШ „Станислав Бинички“
Клара Андрић, ученица МШ „Станислав Бинички“
Милан Косановић, праунук Јована Максимовића
Вук Ћалдовић, ученик МШ „Станислав Бинички“
Добитници Награде „Јован Максимовић“
Link ka postuУ седишту Удружења књижевних преводилаца Србије репрезентативног удружења у култури, у Француској 7 у Београду, свечано је уручена Награда „Љубиша Рајић“, која се сваке друге године додељује за најбољи први превод прозе или поезије. Признање додељују породица Љубише Рајића, професора, књижевног преводиоца и академика, и УКПС, а лауреат за 2024/25. годину, Алекса Васиљевић, највишу оцену […]
У седишту Удружења књижевних преводилаца Србије репрезентативног удружења у култури, у Француској 7 у Београду, свечано је уручена Награда „Љубиша Рајић“, која се сваке друге године додељује за најбољи први превод прозе или поезије. Признање додељују породица Љубише Рајића, професора, књижевног преводиоца и академика, и УКПС, а лауреат за 2024/25. годину, Алекса Васиљевић, највишу оцену жирија заслужио је преводом с енглеског романа „Слушна Труба“ ауторке Леоноре Карингтон, који је објавила издавачка кућа Red Box.
Похваљени су преводи Јане Милосављевић с корејског романа „Не растајемо се“ Хан Канг (издавач Чаробна књига) и Горане Кнежевић и Милице Вишњић с норвешког дела „Филозофија лажи“ Лаша Свенсена, које је изашло са заштитним знаком издавачке куће Геопоетика.
После поздравног говора који је одржао Душко Паунковић, председник УКПС, присутнима се обратила председница жирија Соња Бојић, која је нешто више рекла о лику и делу Љубише Рајића (1947–2012), као и о искуствима жирија с насловима приспелим на конкурс, док је чланица жирија Наташа Ристивојевић Рајковић говорила о самом Васиљевићевом преводу и роману британско-мексичке књижевнице Леоноре Карингтон. У раду жирија учествовале су и књижевна преводитељка Весна Стаменковић и Јасна Рајић, као представница породице Љубише Рајића.
Фотографије: Иван Рајић
У наставку преносимо извештај председнице жирија Соње Бојић о раду жирија и потом образложење за доделу награде које је у име жирија написала Наташа Ристивојевић Рајковић
Извештај жирија за Награду „Љубиша Рајић“ за 2024. и 2025. годину
Награда „Љубиша Рајић“ основана је пре четрнаест година у знак сећања на професора и преводиоца Љубишу Рајића и додељује се талентованим младим – новим преводиоцима за њихов први објављени књижевни превод на српски језик, са жељом да их подстакне на бављење овим племенитим позивом.
Подсетимо да се свечано уручује 4. априла – на рођендан проф. Љубише Рајића и Дан студената.
Следимо традицију професора Рајића, оснивача студија скандинавистике у Београду, који је увек подстицао младе књижевне преводиоце, не само на својој катедри.
Вечерас ће награда бити додељена седми пут.
Жири за награду „Љубиша Рајић“ радио је у саставу: Јасна Рајић (представница породице Рајић), Весна Стаменковић, Наташа Ристивојевић Рајковић и Соња Бојић (председник жирија).
Удружење књижевних преводилаца је упутило позив издавачима, на који се одазвала неколицина. Међутим, изгледа да нису обратили пажњу на пропозиције, па већи део достављених књига није био први објављени књижевни превод преводиоца. Након тога Удружење је поновило позив и продужило рок за достављање књига.
Овога пута је пристигао нешто мањи број књига него претходних година, али жири са задовољством истиче да су сви преводи које смо добили на високом нивоу.
Желели бисмо да напоменемо да на овогодишњем конкурсу имамо више превода са „мањих“ језика (знамо да нема „великих“ и „малих“ језика, сви су велики – ову одредницу користимо само у „колоквијалном“ смислу, односно мислећи на језике којима говори мањи број људи и чија се дела мање преводе), приближавајући нам мање познате културе и књижевности, побуђујући нас на нова промишљања и спознаје.
О приспелим књигама жири је одлучивао на три заседања – 12, 30. и 31. марта ове године. Одлука је донета једногласно 31. марта.
Пре него што прогласимо лауреата (још мало неизвесности…), жири жели да похвали Јану Милосављевић за поетични превод са корејског „романа снега, терора, пријатељства и љубави“ под називом „Не растајемо се“ – ауторке Хан Канг, у издању Чаробне књиге (Београд, 2025), као и Горану Кнежевић и Милицу Вишњић за превод са норвешког дела Лаша Свенсена „Филозофија лажи“ – издавач Геопоетика (Београд, 2024). Реч је о преводу који је оставио снажан утисак на све чланице жирија (надахнут, „течан“, са одличним знањем матерњег језика, стилски уједначен), али који због пропозиција награде није било могуће уврстити у избор.
Награда „Љубиша Рајић“ за 2024. и 2025. годину додељује се Алекси Васиљевићу за превод са енглеског романа Леоноре Карингтон „Слушна труба“, који је објавила издавачка кућа Ред букс – Београд 2024.
Образложење одлуке жирија ће вам прочитати Наташа Ристивојевић Рајковић.
Жири се захваљује свим учесницима, вама што сте вечерас са нама и, наравно, од срца честита победнику!
У Београду, 3. априла 2026. године
Образложење одлуке жирија
Леонора Карингтон: Слушна труба – превод: Алекса Васиљевић (Ред Бокс, 2024. Београд)
Роман Слушна труба Леоноре Карингтон поставља пред преводиоца веома сложен задатак. То је књига која је у исто време духовита, мрачна, надреална, разиграна и дубоко озбиљна. У њој се мешају надреализам, фантастика, црни хумор и критика друштва. Зато овакво дело тражи преводиоца који уме да прати све те промене, а да текст на српском језику остане природан, жив и уверљив.
У преводу Алексе Васиљевића жири је препознао управо ту врсту сигурности. Превод веома лепо тече, без запињања и без чворноватих места, што је код овако необичног и слојевитог романа посебно важно. Преводилац располаже богатим вокабуларом, па текст на српском има пуноћу, укус и лако увлачи читаоца у свет романа. Тај утисак је још снажнији ако се има у виду да је ово његов први превод. Пред нама је рад који показује зрелост, осећај за језик и преводилачку сигурност која изненађује и радује код првог преводилачког подухвата.
Једна од највећих вредности овог превода јесте то што су ликови у њему добили јасне, препознатљиве и уверљиве гласове. Успешно су дочарани и занесени доктор Гамбит и његова строга супруга, све штићенице дома за старе у који је смештена главна јунакиња Меријен Ледерби, као и њена породица. Посебно место заузима Меријенина пријатељица Кармела, чији су дијалози међу најживљим и најупечатљивијим местима у роману. Преводилац је очигледно умео да чује разлике међу тим гласовима и да их у српски језик пренесе без поједностављивања. Жири је посебно ценио и начин на који се преводилац носио са жанровском и формалном разноврсношћу романа. Слушна труба није текст једног регистра и једне приповедне равни. У њему се смењују нарација, дијалог, писма, стихови, уметнути текст старе књиге. Управо ту се види зрелост преводилачког поступка Алексе Васиљевића: тон, регистар и избор речи прилагођени су различитим облицима текста, а целина ипак остаје стилски комапктна и читалачки заводљива.
Слушна труба је роман који лако може измаћи преводиоцу ако не успе да задржи његову необичност, хумор, мрак и зачудност у правој мери. Алекса Васиљевић је у свом преводу успео да сачува управо тај „пачворк“ и да српском читаоцу приближи један захтеван, слојевит и несвакидашњи књижевни свет. Зато жири сматра да овај превод представља изузетно успело преводилачко остварење и са задовољством му додељује награду.
Наташа Ристивојевић Рајковић
Link ka postuПоштоване колегинице и колеге, поштоване чланице и чланови УКПС, поштовани љубитељи књижевности, поштовани добитници Награде „Јован Максимовић“, Дана 8. априла 2026. године у седишту УКПС у 19.00 сати одржаће се прослава поводом педесетогодишњице Награде „Јован Максимовић“. Програм свечаности: – Отварање – Музички програм у извођењу ученика Музичке школе „Станислав Бинички“ 1. део – Обраћање Душка […]
Поштоване колегинице и колеге, поштоване чланице и чланови УКПС, поштовани љубитељи књижевности, поштовани добитници Награде „Јован Максимовић“,
Дана 8. априла 2026. године у седишту УКПС у 19.00 сати одржаће се прослава поводом педесетогодишњице Награде „Јован Максимовић“.
Програм свечаности:
– Отварање
– Музички програм у извођењу ученика Музичке школе „Станислав Бинички“ 1. део
– Обраћање Душка Паунковића, председника Удружења књижевних преводилаца Србије
– Обраћање Милана Косановића, представника наследника Јована Максимовића
– Музички програм у извођењу ученика Музичке школе „Станислав Бинички“ 2. део
– Фотографисање- Коктел
У оквиру свечаности планирано је групно фотографисање свих досадашњих добитника Награде „Јован Максимовић“
Позивамо вас да својим присуством увеличате овај свечани догађај.
С поштовањем,
Секретаријат УКПС
Link ka postuУ току је исплата тантијема за 2024. годину члановима ООРП-а који су се послали Формулар за исплату тантијема до 1. марта 2026. године. Сада је потребно да сви чланови ООРП-а – и они који су се пријавили за исплату тантијема ове године и они који нису али намеравају да остварују своја репрографска права у будућности […]
У току је исплата тантијема за 2024. годину члановима ООРП-а који су се послали Формулар за исплату тантијема до 1. марта 2026. године.
Сада је потребно да сви чланови ООРП-а – и они који су се пријавили за исплату тантијема ове године и они који нису али намеравају да остварују своја репрографска права у будућности – потпишу до 8. априла нови Уговор са ООРП-ом физички.
То може да се уради на три начина:
– можете попунити, одштампати, потписати и донети уговор (у два примерка) у Секретаријат УКПС у радним даном од 12.00 до 14.00 сати.
– можете доћи у Секретаријат УКПС радним даном од 12.00 до 14.00 и на лицу места попунити и потписати уговор (у два примерка)
– можете попунити, одштампати, потписати и послати уговор (у два примерка) на адресу Удружење књижевних преводилаца Србије, Француска 7, 11000 Београд.
ООРП је досад прихватао уговоре у формату ПДФ послате електронском поштом, међутим сада више не може то да чини због тога што мора да их депонује у Заводу за заштиту интелектуалне својине, а Завод уз захтев прихвата само оригинале уговора.
У претходном Позиву члановима ООРП-а назначили смо да они који су потписали уговор 2024. и 2025. године не морају да потписују нови Уговор, али у међувремену је Статут ООРП-а промењен (на ванредној Скупштини ООРП-а одржаној 30.03.2026), и неопходно је да сви чланови ООРП-а потпишу нови Уговор. Сви преводиоци који физички потпишу уговор са ООРП-ом биће заведени у Заводу за заштиту интелектуалне својине као аутори који остварују репрографска права.
Сва питања у вези са овим позивом молимо вас да шаљете на адресу sekretarijat@ukps.rs .
Чланови ООРП-а који су послали Формулар пре 1. марта 2026. године и стекли услов за исплату тантијема ове године – засад не треба да доносе физички потписан Формулар, нити да га потписују у Секретаријату, нити да га шаљу поштом. Физички је засад потребно потписати само Уговор.
Мејлове у вези са овим Позивом треба слати искључиво на наведену адресу а не у одговору на овај мејл!
Напомињемо да право на исплату тантијема имају сви преводиоци који потпишу уговор са ООРП-ом, и стручни и научни и књижевни, независно од тога да ли су чланови УКПС или УНСПС.
Уговор је у наставку.
Секретаријат УКПС
Link ka postuНаграда „Љубиша Рајић“ за 2024. и 2025. годину додељена је Алекси Васиљевићу за превод са енглеског романа „Слушна труба“ Леоноре Карингтон, (Ред бокс, Београд 2024) Жири је радио у саставу Соња Бојић (председник жирија), Јасна Рајић (представница породице Рајић), Весна Стаменковић и Наташа Ристивојевић Рајковић. Жири похваљује Јану Милосављевић за превод са корејског романа „Не растајемо се“ Хан […]
Награда „Љубиша Рајић“ за 2024. и 2025. годину додељена је Алекси Васиљевићу за превод са енглеског романа „Слушна труба“ Леоноре Карингтон, (Ред бокс, Београд 2024) Жири је радио у саставу Соња Бојић (председник жирија), Јасна Рајић (представница породице Рајић), Весна Стаменковић и Наташа Ристивојевић Рајковић.
Жири похваљује Јану Милосављевић за превод са корејског романа „Не растајемо се“ Хан Канг (Чаробна књига, Београд 2025), и Горану Кнежевић и Милицу Вишњић за превод с норвешког дела „Филозофија лажи“ Лаша Свенсена (Геопоетика, Београд 2025)
Награда „Љубиша Рајић“ је основана пре четрнаест година у знак сећања на професора и преводиоца Љубишу Рајића, и додељује се сваке друге године за најбољи први објављени превод књижевне прозе или поезије. Ове године биће уручена седми пут.
Свечано уручење биће одржано 3. априла 2026. године у 19.00 сати у седишту УКПС у Француској 7, у Београду.
Фотографија: архива породице Рајић
Link ka postuСиноћ, 26. марта 2026. године су на Филолошком факултету у Београду уручене Награде „Златна франкороманистика“ Фондације Маргерите Арнаутовић. Повеље је добитницима – Удружењу књижевних преводилаца Србије и професору др Дејану Стошићу са универзитета Жак Жорес из Тулуза – уручила проф. др Татјана Шотра из Фондације Маргерита Арнаутовић. У име Удружења књижевних преводилаца Србије повељу је […]
Синоћ, 26. марта 2026. године су на Филолошком факултету у Београду уручене Награде „Златна франкороманистика“ Фондације Маргерите Арнаутовић.
Повеље је добитницима – Удружењу књижевних преводилаца Србије и професору др Дејану Стошићу са универзитета Жак Жорес из Тулуза – уручила проф. др Татјана Шотра из Фондације Маргерита Арнаутовић.
У име Удружења књижевних преводилаца Србије повељу је примио председник УКПС Душко Паунковић.
Фотографије: Милош Константиновић
У наставку преносимо уводни говор на отварању и образложење за доделу Награде Удружењу књижевних преводилаца Србије
ОТВАРАЊЕ
ЗЛАТНА ФРАНКО-РОМАНИСТИКА НАГРАДА ЗА 2026. ГОДИНУ
Поштовани гости, драги пријатељи француског језика, драге колеге, добро вече,
Посебно бисмо желели да вам се захвалимо што сте прихватили наш позив и тиме препознали важност ове церемоније.
Захваљујемо се представницима Француске амбасаде, господину Тибоу Ајуну, заменику директора Француског института, Аташеу за француску сарадњу, и Соњи Филиповић, координаторки пројеката, нашим колегама са Одсека за Романистику Универзитета у Београду, нашим колегама професорима француског језика, члановима Удружења књижевних преводилаца Србије, нашим колегама студентима француског језика и свим пријатељима Франкофоније.
Окупили смо се овде да наставимо лепу традицију која траје већ 24 године, а пре свега да ширимо дух француско-српског пријатељства, да одамо почаст не само лауреатима, већ и двема сестрама Арнаутовицћ које су посветиле цео свој живот овом пријатељству, које су нам завештале „Фондацију Маргерит Арнаутовић“ и које су осмислиле награду под називом „Златна Франко-романтистика“.
Подсетимо се укратко ко је била Маргерита Арнаутовић и које су биле њене идеје водиље: Цитираћу кратак коментар од 21. августа 2002. године, објављен у једним од наших новина убрзо после оснивања Фондације :
„Српска култура је обогаћена новом фондацијом. Основана 2001. године од стране професорке Маргерите Арнаутовић, ова фондација сваке године додељује две награде једнаке вредности научницима „који су дали изузетан допринос нашем културном развоју кроз свој изузетан рад у књижевности, лингвистици, превођењу или некој другој области франко-романских студија“.
Професорка Арнаутовић је основала фондацију поводом 105. годишњице Катедре за француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, где је и сама предавала 40 година. За своја професионална достигнућа одликована је француском медаљом Ордена уметности и књижевности.
– „Сада се надам да ће и други бити награђивани“ , објаснила је, образлажући своју одлуку да оснује Фондацију.
„Дакле, ово су две награде једнаке вредности које се додељују сваке године: једна за индивидуалне а друга за колективне заслуге.“
Ове године појединачна награда додељује се нашем колеги, господину Дејану Стошиц́у, професору на Универзитету у Тулузу 2 – Жан Жорес (УТ2Ј), Одсек за језичке науке.
Наша награда за колективно достигнуће додељује се Удружењу књижевних преводилаца Србије.
Од свог оснивања 1951. године, УКПС је окупљало књижевне преводиоце не само из земаља француског говорног подручја већ и из свих других језика – најпризнатије преводиоце у Србији. Њихови изузетни преводи великих француских класика и модерних дела (укључујући прозу, поезију, драме, филозофију и науку) служили су као модели будућим генерацијама преводилаца и несумњиво су пружили непроцењив допринос српској култури и отворили нове хоризонте француског интелектуалног пејзажа публици која не говори француски. Захваљујући њима, овај француско-српски мост културе и пријатељства опстаје и наставља да траје.
Две златне награде заиста одлазе на две праве адресе!
Честитамо и хвала.
Заступник Фондације
Проф. др Татјана Шотра Катунарић
ИЗВЕШТАЈ ЖИРИЈА
О добитницима награде
ЗЛАТНА ФРАНКОРОМАНИСТИКА
26. марта 2026.
Награду « Златна франкороманистика », коју је установила Фондација Маргерите Арнаутовић, равноправно за 2026. годину деле проф. Дејан Стошић, с Универзитета « Жан Жорес », и Удружење књижевних преводилаца Србије.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ – УКПС
Удружење књижевних преводилаца Србије – УКПС – јесте најважније професионално удружење књижевних преводилаца у Србији, чији је основни задатак заштита професионалних интереса преводилаца, унапређење квалитета књижевних превода и сарадња са различитим културним институцијама.
Удружење је основано 1951. године. Од самих почетака, нарочиту пажњу је посвећивало промовисању француске књижевности, најпре у Југославији, а потом и у Србији. Од једанаест оснивача Удружења – који су сви стекли углед књижевних преводилаца и пре краја Другог светског рата – њих четверо су били преводиоци француске књижевности : Божидар Марковић, Јелисавета Марковић, Михаило Ђорђевић и Рашко Димитријевић.
Међутим, архивска истраживања др Оливере Драгишић показала су да је већ у 19. веку, тачније 1849, основано једно Удружење књижевних преводилаца Србије, чији је оснивач био нико други до Матија Бан – који је, између осталог, промовисао и француску културу у Србији. Истраживања Оливере Драгишић показују исто тако да је Удружење кренуло од превођења драма, које је потом изводило Народно позориште у Београду.
Другим речима, дубоке су везе које спајају Удружење са француском књижевношћу, и оне сежу много раније од 1951. године.
Од свог другог оснивања, након Другог светског рата, Удружење је на различите начине допринело развоју контаката између француске и српске културе и књижевности кроз превођење бројних француских аутора.
У новије време, присуство француског језика и књижевности у деловању Удружења окруњено је оснивањем преводилачке награде „Бранко Јелић“ 2009. године, на иницијативу Паскал Делпеш, а у сарадњи са Француским институтом и Међународним центром за књижевне преводиоце у Сремским Карловцима.
Од 2018. године, ова награда, која се традиционално додељује у оквиру Молијерових дана, у месецу мају, додељује се трима категоријама превода: „Идеје“, „Фикција“ и „Открића“.
Друга, још познатија награда коју додељује Удружење јесте награда „Милош Ђурић“, која се додељује преводиоцима и преводима са свих страних језика, међу којима је и француски. Тако су награду добили и следећи преводиоци француске књижевности: Никола Бертолино, Мирјана Вукмировић, Иван Вуковић, Мира Вуковић, Иван Димић, Јелена и Бранко Јелић, Ана Јовановић, Мелита Лого Милутиновић, Душан Милачић, Славица Милетић, Коља Мићевић, Мирјана Миочиновић, Ана Моралић, Јелена Новаковић, Иванка Павловић, Оливера Петронић, Борислав Радовић, Јелена Стакић, Светлана Стојановић, Јован Христић.
Ови прослављени добитници и њихови многобројни преводи сведоче о доприносу превода француских књижевних дела угледу Удружења.
И обрнуто, Удружење је на овај начин допринело промоцији француске и франкофонске књижевности.
Из свих ових разлога, овако значајан удео француског језика у преводилачкој активности Удружења књижевних преводилаца Србије у потпуности заслужује признање исказано наградом ЗЛАТНА ФРАНКОРОМАНИСТИКА.
Члан жирија Проф. Др Татјана Самарџија
Link ka postu