Одломак из есеја-образложења Владимира Д. Јанковића на додели награде „Бранко Јелић“, коју је Наташа Керац добила за превод романа „Аномалија“ француског аутора Ервеа Ле Телијеа, издавач „Киша“, Нови Сад)

Одломак из есеја-образложења Владимира Д. Јанковића на додели награде „Бранко Јелић“, коју је Наташа Керац добила за превод романа „Аномалија“ француског аутора Ервеа Ле Телијеа, издавач „Киша“, Нови Сад)
07/12/2023

Не зазирући од угледа како самог аутора, тако и овог његовог изванредног дела, Наташа Керац је показала једну од кључних црта које би сваког књижевног преводиоца требало да красе: самоувереност. Наташина самоувереност, њена духовитост и слобода у кретању по Ле Телијеовој осећајно-мисаоној територији импресионирају не само такозване стручне читаоце, или Наташине колеге, већ и оне људе који књигама приступају ненатоварени било каквим „експертским“ знањима и бременима: Наташа Керац је у свом писању – а шта је књижевно превођење него исписивање једног дела на другом језику – потпуно своја, а притом и одана идејама, тону и стилу писца кога преводи.

Обично се каже: „На младима свет остаје.“ А Наташа Керац је млада жена. Но цитирана максима има и свој наставак, ово горе је само фрагмент: „На младима свет остаје, али кад остаре.“

Ово је права прилика да свет, или барем један његов део, одмах оставимо Наташи Керац, јер она то заслужује.



Календар догађаја