ОБРАЗЛОЖЕЊА ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ „МИЛОШ Н. ЂУРИЋ“ ЗА 2023.

ОБРАЗЛОЖЕЊА ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ „МИЛОШ Н. ЂУРИЋ“ ЗА 2023.
09/12/2023

Оушн Вуонг Ноћно небо са излазним ранама
Превод са енглеског: Никола Матић
Издавач: Контраст издаваштво, Београд, 2023.

Савремена поезија и те како уме да буде одбојна, егзибицонистичка, сметена, смутна. Док се пробијамо кроз њу, питамо се – да ли са мном нешто није у реду? Да ли ме она надилази или ја сам надилазим потребу да се силом одушевљавам нечим иза чега зјапи празнина и речито ништа?
Срећом, с времена на време појаве се песме које се сруче на вас као олуја – она након које светлост почиње да пробада, па таквом силином испуни простор да то измени вашу перцепцију и с правом почнете да сумњате у силину онога што сте до пре неколико тренутака проживљавали. Моћ речи које вас преплаве, па се изнова и изнова враћате на поједине фрагменте, верујући да ћете на тај начин заувек задржати тај драгоцени тренутак откривања.

То је управо случај са збирком поезије Оушна Вуонга, Ноћно небо са излазним ранама, у преводу Николе Матића.


Књига почиње стиховима: „У телу, где све има цену, ја сам био просјак”. Вуонг се одмах одваја од свог тела и кроз целу књигу покушава да помири различите делове себе. Песме питају: да ли за неког ко је трауматизовани вијетнамски квир имигрант има места у америчком сну?
Оушн Вуонг, рођен 1988. године у Хо Ши Мину. Најраније деитњство провео је у избегличким камповима, након чега се с породицом доселио у САД. Породица се убзо након тога распала, али он успева, као први у својој породици, не само да се описмени већ и да постане редовни пофесор на Њујоршком универзитету.
Вуонг детаље из сопствене породичне историје уноси у свој шири наративни стих, у чијем је средишту вијетнамски идентитет. Ноћно небо са излазним ранама је оснажујућа, снажна збирка поезије која дубоко и уметнички искрено промишља теме рата, националности, сексуалности и насиља и историјске догађаје који живе у америчком колективном сећању: убиство ЈФК-а, 11. септембар, али и рат у Вијетнаму и његове авети. То је жестока, провокативна, политичка и сензуална поезија, изазовна и дирљива, лишена баналности и програмског наратива.
Један од разлога зашто је жири ову Вуонгову дебитантску збирку доживео као изванредну и неопходну јесте то што она нуди начин да се задржи онај, на почетку овог излагања поменути садашњи тренутак. Она гура читаоца ка мудрости тихог али упорног гласа, или речима Лусил Клифтон, која је пола века раније на сличан начин процесирала своју трауму: „. . . они желе да се сећам / њихових сећања / а ја настављам да се сећам својих.“
Искрено, чланови овог жирија били су дубоко уздрмани Вуонговим поетским сликама и не стиде се да то признају. Његове песме су нам добро познате, јер само огољују оно што носимо у себи као камење у бубрегу. У том смислу, преводилац Никола Матић, англиста, успео је да снагу једног свежег и снажног песничког крика пренесе у поетски регистар српског језика на зналачки и рафиниран начин, остајући веран ауторовом сензиблитету још од романа На земљи смо кратко предивни, где је већ наговестио преводилачку бравурозност којој овде присутна петорка вечерас скида капу.

Мила Гавриловић

Георги Господинов ВРЕМЕНСКО СКЛОНИШТЕ

Превела с бугарског Јасмина Јовановић

Геопоетика, 2023.

Човек је једина временска машина којом располажемо, каже Гаустин, тајанствени лик који у својој „Клиници за прошлост“ нуди излечење од Алцхајмерове болести тако што пацијентима омогућава да хронолошки оживе сваки детаљ из минулих деценија. Убрзо, међутим, и здрави у тој „кући сећања на заборављено“ виде прилику да се склоне у сигурну прошлост и спасу од садашњих туга.

Тај носталгични „чаробни брег прошлости“ постаће будућност читавих друштава: државе ће путем референдума о прошлости морати да одлуче који је историјски тренутак XX века био најбољи за нацију у целини. Референдум доноси много занимљивих резултата – а ако вас случајно занима где је у свему томе наша земља, бићете, као и обично, непријатно изненађени – НЕМА ЈЕ.

Господинов на свој стилски маестралан начин поставља јединствена и ванвременска питања – шта је са прошлошћу, шта са сећањем? Зашто нас толико маме? Зашто не желимо садашњост? Овај утопијски роман призива творбу заједничке, универзалне прошлости која би уједно била и садашњост и будућност. Једна, универзална за све. Чињеница да је то немогуће чини роман уједно и антиутопијским. Перспектива је заправо поглед уназад.

Временско склониште је још један изврстан роман Георгија Господинова, светски препознатог писца из нашег комшилука, мајстора меланхоличне носталгије који непогрешиво погађа танке жице народа и народности Средње, источне Европе и нас који смо неком чудноватом геополитичком коректношћу постали западњаци, али Балкана, и подједнако вешто и прецизно освешћује трауме пређашњих генерација, али и садашњу иманентну нам тугу – тај заједнички именитељ целог човечанства.

Свега тога не би било да госпођа Јасмина Јовановић није у српском језику нашла те исте акорде и својом чаробном преводилачком фрулом провела нас кроз овај мајстерштик корак изнад земље, без спотицања. Прецизан одабир реч, успеле асоцијације, тачне слике, духовитост на синтаксичком нивоу – само су неке од бравура које бисмо овом приликом истакли.

Госпођо Јовановић, у име жирија за награду „Милош Н. Ђурић“ за 2024. годину у области прозе, примите најискреније честитке!

Мила Гавриловић

Клаудије Птолемеј: Математички систем (Алмагест)

Са старогрчког превела: Наталија Џакић

Издавачи: Академска књига и Природно-математички факулутет у Новом Саду, 2023.

Ко је Клаудије Птолемеј? За нас, који се бавимо словима, речју и реченицом, он је можда и продукт несташног или незналачког поигравања самогласницима и дифтонзима. Јесте, могао је он бити транскрибован овде и као Птолемај, са А, али се уврежио као Птоломеј, са О, јер многи су потпали под утицај дозивне инерције, О-О, па му и иза Л утурили О које не постоји. Сада је, опет, ПтолЕмеј, са Е, што је, рекло би се, сасвим на месту.

А опет, како ће забуне око правог самогласника и надаље бити, ми ћемо најпаметније учинити ако га будемо прихватили као оно што он јесте: аутор из класичне старине, из дубоке александријске давнине, који се овде одомаћио и постао наш. Да не би било грешака, можемо га, тако, ословљавати од миља, са ПТОЛЕ.

Многи наши научници из минулих деценија, па и векова, и не само научници него и књижевни преводиоци, приближавали су његово дело овдашњем читалачком публикуму. Што стручном, што оном, како се то каже, лаичком, а опет заинтересованом за највише домете људског ума. Тешко је, ипак, рећи да је иједан од тих прегалаца, похвалâ и поштовања достојних, на приближавању Клаудија Птолемеја овдашњем духу и нашем читаоцу учинио колико Наталија Џакић, која је смело и самопоуздано превела капитално дело „Математички систем (Алмагест)“, дело од добрих 718 страна у тврдим корицама, које до нас стиже захваљујући заједничком прегнућу издавачке куће „Академска књига“ и Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Истина је да је Наталија Џакић, која је у овом бриљантном преводу заблистала као солисткиња на сијасет разнородних инструмената, имала најстабилнију и најмеродавнију ритам-секцију у лику стручног редактора Србољуба Симића, који је свакако, макар ту и тамо, ускакао с драгоценим опсервацијама, исправкама и идејама. Али сâм преводилачки напор Наталије Џакић, у којем су се сусретали и уметнички таленат, и темељно познавање старогрчког, а и тај специфични дар, њух за оно што се назива стручним – неспорно је такав да и сам по себи изазива дивљење.

Дипломирани класични филолог, професор латинског језика, Наталија Џакић је већ и угледан књижевни преводилац који можда није често избијао у први план, али то и не мора бити лоше, јер што се касније у први план избије, то се у првом плану дуже и утемељеније остаје. Многи су је запазили пре пет година, по преводу дела „Корпускуларна филозофија“ Михаила Васиљевича Ломоносова (такође издање новосадске „Академске књиге“), али сада је, са овим Птолемејем, у тој мери подигла стандард да ће већ и за њу саму представљати озбиљан задатак да у предстојећим својим књижевнопреводилачким подухватима превазиђе себе.

Жири за доделу награде „Милош Н. Ђурић“ искрено честита Наталији Џакић на овом вансеријском преводилачком раду, и изражава наду да ће се у њеном стваралачком џаку наћи преводи капиталних дела још многих, многих стваралачких величина које су обележиле историју културе, уметности, науке и цивилизације.

Владимир Д. Јанковић

Календар догађаја